push the button

danas covek dodje u situaciju,da vise ne uziva u onome u cemu bi trebalo,u zivotu,druzenju,ljubavi pa cak i sexu

sve se svofi na forsiranje,na primoravanje da se nesto posto poto desi

moramo da imamo deckadevojku,moramo da izadjemo u taj klub,moram da imam one cipele zabora,i poslednje ali ne najmanje vazno mooram da kresnem onu ributipa

i onda?onda dodjemo kuci,nezadovoljni svim tim moranjem,i pretvaranjem,nezadovoljni sobom.legnemo u krevet koji je prazan,krenemo na posao koji mrzimo,pricamo sa prijateljima za koje mislimo da su dvolicni i tako dalje,i tako dalje

i imas opciju,uzmi i pretvaraj se da si srecan,ili ostavi pa ce te smatrati nesrecnim

izbor je tvoj

kazem da te volim ti ni da spomenes

ja bih da te ljubim ti glavu okrenes 

cemu to,mnogo boli kad smo zajedno

najteze mi ,danas,pada to sto ljudima ne mozes da objasnis da ljubav nije samo volim te.ne znam za vas,ali ja zaista ne mogu da poverujem da me neko voli ako mi to samo govori a ne pokazuje delima,zaista da li mozete?

msm koliko bi onda lako sve to bilo,danas ti kazem volim te i ti mi verujes,a sutra me vise nema...

 kako to da objasnim osobi koja mi uporno govori da me voli,a ne zna to da mi pokaze.iako mu je to ranije zaista polazilo za rukom.ne mogu da se ne zapitam da li je iskren,ili je samo navika.....i onda se opet javlja stara ljiga ''ne mogu sa tobom,bez tebe jos teze'' bla bla truc,i ja opet ostanem praznog srca...da li uopste postoji ljubav do kraja zivota???

i koliko danas kosta popravka jednog izgazenog srca?