push the button

sklanjam te oblake,jer suza dosta je,srce odustaje,a jos uvek cujem tvoje korake,jer nisam ja,nisi ni kriv ti,sinoc grad reko je nama da krivi smo oboje

kako covek da se postavi u vezi koju unistava posao,i to ne karijera

jer nema karijere,nema perspektive,nema tog boljeg zajednickog zivota

naime decko mi se bavi poslom koji mu oduzima najmanje 12 sati dnevno,a to je bas retko.uglavnom 14 ili 15,tako da nema nista od naseg vidjanja..jednom u 4 dana je slobodan,a i taj gazda ga zamoli da dodje na posao da mu ucini uslugu....tako da ga ja uopste ne vidjam...ja izlazim stalno i uzivam u zivotu,ali uzasno se osecam jer niti sam u vezi niti sam slobodna.ne znam vise kako da se postavim,jer vise ne osecam da smo deo jedno drugog,mislim gde sam ja u njegovom zivotu ako ce i taj slobodan dan koji je namenjen meni da ode na jebeni posao i ja opet ostajem sama,a ni ja ne osecam vise da je on deo mog zivota,svaka prica koju pricam je bez njega,ne vidjam ga,ne pricamo,ni ne znamo sta se jedno dugom desava u zivotu,veza nam je prazna,is svodi se na poneko vece koje provedem kod njega

mozda je to znak za promenu,veze ili posla

nemam pravo da ga ucenim,ali nemam vise ni volje za ovakav nacin zivota,a kad pomenem zajednicki zivot razgovor se zavrsi svadjom,jer on nece da prica sa ocem,

i sta ja sad da radimn od svog zivota,smisao se pretvorio u jedno velko MOZDA

MOZDA cemo poceti da zivimo zajedno

MOZDA ce promeniti posao ili konacno reci ne torturi

MOZDA raskinemo

i MOZDA KONACNO BUDE BOLJE

ali ne mozemo se oslanjati na to mozda,koje nas proganja i maltretira ceo zivot

sta uciniti a ne kajati se,i ne slomiti srce sebi ili nekom drugom,ne pogresiti i misliti o toj greski ceo zivot........